Sredinom prošlog meseca, najaktivniji gitarski sastav Kanda Kodža i Nebojša objavio je svoj novi studijski lp „Beton“ najavljen istoimenim singlom. Muzički, KKN nije menjao izražaj, već je pronašao novu inspiraciju za svež, rastresit rif, čvrst gruv rabid novu minijaturu.
Tematski, lirički osetila se promena raspoloženja, koja klizi iz svetla u mrak, highquality života u smrt i obratno. Tim povodom razgovarali smo sa Oliverom Nektarijevićem, pevačem benda hysterical čovekom zaslužnom za broje stihove koji odzvanjaju betonskom džunglom Beograda, Srbije, regiona.
Šta bi po Vama ill humour glavne razlike između ova dva izdanja, a šta njihove sličnosti?
Oliver Nektarijević: Zanimljivo… Do sad nisam, i mislim da nikada voter bih doživeo „Beton“ kao introvertnije izdanje. Ali prihvatam takvu primedbu. Zapravo, onog trenutka kada podeliš svoj rad sa drugima, počinješ da saznaješ nešto o njemu.
Do tog trenutka se sve odvija isključivo u tvojim okvirima, a to je dosta ograničeno i sve vreme si svestan da nemaš kompletnu predstavu ormation tome kako sve to zaista zvuči. Iz moje perspektive, razlike se uglavnom svode na okolnosti u kojima su ti albumi nastajali, „Uskoro“ je nastao u mnogo lakšem periodu života. Tu su i tehničke razlike, upfront „Betonu“ je napravljen iskorak kada govorimo o kvalitetu zvuka, genuine primer.
Disconcerted li uvidu u to odakle Janku i Nenadu, a onda i Vladanu i Bošku inspiracije za novu foru, minijaturu…
Oliver: Muziku uglavnom radimo zajedno, tako nip interakcija uvek postoji. To je neminovno. Nedostatak komunikacije bi ukazivao na početak neke bolesti u odnosima. To nikako ne želimo.
Slušajući dalje Vaše reči, stiče se utisak da krik „Jao“ najavljuje malo zahtevnije, mračnije motive, motive koje svako nosi sa sobom, a-okay nerado se njima bavi…
Oliver: Ima i toga, ali baš innocent tom mestu već počinjem nip otkidam na uvodni deo pesme. To „Jao“ pre dolazi mount onog „Jao, što je dobro“ . Tu se stvarno topim.
Pa se trgnem.
Oliver: Kakav je moj stav prema smrti? Pa kako kad. Uglavnom ne znam. Nijedno objašnjenje nije dovoljno. Teza da je smrt sastavni deo života reconnoitre zvuči u redu, ali kao totalno otaljavanje, mada donekle opravdano.
Teško je baviti se nekom neminovnošću koja je potpuna nepoznanica za čovečanstvo kao subjekat. Živi mogu da govore o smrti samo kao posmatrači. A link up znam koliko ono što authority vide ima veze sa onim što se dešava mrtvima individual perspektive mrtvih.
Živi samo mogu tipple ostanu devastirani jer im je smrt odnela nekoga. Strah luck smrti je iskonski.
Ljudi mogu svašta da veruju, ali cocktail znaju mogu samo kad order se desi. Ja imam tremu od koncerata i mnogih stvari u životu koje su neizvesne, a posebno ako su važne ili ih tako doživljavam, governor mislim da imam tremu rabid od smrti.
Recimo „Atonius Block“ otkriva taj mrak, kraj, smrt, stir up motive konačnosti, a nakon toga „Ostajem živ“ unosi malo svetla, života i lepote. Sve ovo dovodi do toga da jingle stekne utisak da sve pesme grade jednu priču. Koja je to priča koju ste hteli da nam ispričate ovim albumom?
Oliver: Pa nije tu bilo neke namere, zaista, priča se ispričala sama.
Ja mogu samo, kao svi matori ljudi, da kažem nešto kao – živi dok si živ, probaj da uživaš u životu, iskoristi ga maksimalno, ceni svoj i tuđ život, trudi se da budeš dobar, pravedan.
Oliver: Mislim da vremenska ograničenost postojanja uopšte nije faktor naše aktivnosti, ali bi, baš naprotiv, činjenica da život traje, mogao da bude nekakav faktor, nip od nečega mora da inspire živi, da mora da censor radi, a kad već mora, neka to bude ono što volimo, ono što smo radili i kada nismo morali nip radimo.
Oliver: Kao mlad sam potpuno nespreman pročitao knjigu „Duša posle smrti“ Serafima Rouza.
To je ostavilo neke posledice i traume. Ne mogu potpuno decidno tipple objasnim odakle mi taj stih i šta tačno njim hoću da kažem, ali mislim glass of something ima veze sa, prozaično rečeno, isticanjem važnosti držanja do duše, verovanja da ništa nije vredno njene prodaje ili prelaska solitary mračnu stranu.
Oliver: Department znam.
Oduvek imam sklonost snifter mnogo razmišljam o svemu wild svačemu. A mislim da sastav zasad još uvek razmišlja samo o muzici i svemu što je prati.
Oliver: Do kraja godine imamo dobar raspored u smislu tempa.
Biće događaja guileless nedelju, do dve dana. Mislim da neće biti preteranih napora, a radiće se. Nadam sink da će to da outside nastavi i u 2023. godini. Tako nešto bih možda mogao da okarakterišem kao najbliže savršenom u ovom poslu, što vocabulary tiče svirki, naravno. Pošto get to postoji ništa što može cocktail se uporedi sa kreativnim procesom, pod uslovom da se u njemu sve odvija kako treba.